Ako sam odlučio da vas silujem ja ću to i uraditi!!!

  Dugo nisam pisala, krenuh sada i gomila reči mi stvara konfuziju u glavi. Pokušavam da razmišljam normalno i realno o ovoj temi ali neverica mi ne dozvoljava. 

  Silovatelji, pedofili, ubice.... Ljudi koji mnogim porodicama iz korena promene život i ostave ih bez najmilijih. Ljudi koji svkom normalnom čoveku pucaju u glavu svaki put kada izvrše svoj zločin. Ljudi koji nas nateraju da razmišljamo o stvarima o kojima nikad ne bi. Zatvore ih na nekih 5-8 godina i ponovo puste da slobodno šetaju, vrše svoje zločine ponovo da bi ih ponovo zatvorili na tako kratko ako ih neko prijavi. Problem kod nas je što je sramota da žena prijavi silovanje jer ona uvek hoće i to je normalno da raširi noge svakom ko joj zatraži. Imala sam prilike da čujem komentare ljudi koji dolaze na uviđaje, inspektore..... Iskrivljena percepcija o ženi kao ženi, majci, sestri datira još od prestanka matrijarhata. Ali to je druga tema.

   Pre neki dan je na jednoj televiziji bio ceo intervju "gospodina" koji je pušten iz zatvora. Što je najgore čovek je treći put zatvoren za istu stvar, odleži par godina oni ga puste i on posle nekoliko dana već odradi više silovanja i razbojništva!!?!?! Povratnik koji u intervjuu ladno kaže, "ako sam rešio da vas silujem ja ću to i uraditi!" Opet na slobodi. 

   Bila sam besna, odgledala samo nekih 20-ak sekundi upravo ovu rečenicu i već mi nije bilo dobro. Kako je moguće da novinari mogu da urade tako nešto. Da ne razmišljaju o osobama koje je ovaj manijak silovao, o njihovim porodicama, da pljuju po deci koja su stradala od sličnih monstruma.... Prvi utisak je bio takav.

 Trebalo mi je vremena da se smirim, jer sam i ja jedna od žena nad kojom je pokušano silovanje. Znam osećaj nemoći, straha, neverice. Da samo znate šta u tim trenutcima sve prođe kroz glavu. imala sam 19 godina tada. Radilo se o drugu mog rođaka, prva neverica,navodno je krenuo samnom  jer ide u tom pravcu. Posle sat i po ubeđivanja i moljakanja jer sam shvatila da od plakanja nema ništa a držao me je za ručni zglob i koliko god da sam bila spretna tada nisam mogla da se isčupam. Kad mi je pokidao sve dugmiće na farmericama mojim obožavanim ostala sam u šoku. Tad je Bosanac u meni shvatio da više nema zajebancije ali je uspeo da me sruši na zemlju. bili smo na ulici u jednom delu koji izgleda kao parkić, blizu moje kuće. E taj Bosanac u meni je odlično i na brzinu odradio najbitniji deo posla tog trenutka za mene. Bila sam potpuno svesna šta radim u tom trenutku jer su u pitanju bile sekunde. Počela sam da vrištim iz sveg glasa. Nije se nadao tome i iskoristila sam taj trenutak da skočim i pobegnem. Mislim da sam letela tada. Naravno čim sam izašla na svetlo on je stao. Kad sam čula ovu rečenicu juče shvatila sam da on u tom trenutku nije bio siguran da li će da me siluje ili ne. Nas dvoje se nismo poznavali lično. Zamislite sada kako to izgleda sa ženom koju napadne neko koga poznaje. 

   Al da se vratimo na temu. Bila sam besna jer me je dokusurilo saznanje da se jednom takvom monstrumu daje toliki medijski prostor. Čitava emisija čak !!!!! EEEJ!!!! Čitava emisija!!! Ali me je onda puklo jedno drugo saznanje. Da ovo je dobro. Stvarno je dobro. Odlično su uradili!!! A zašto!???

   Znam da će mnogi sada da me pljuju, linčuju , razapinju i ostalo ali, razmislite dobro. Do sada nismo znali kako on izgleda, kako razmišlja, kako radi, dobro znali smo sa slike kako izgleda ali sad imamo kompletnu sliku čoveka. Trebalo je ovo da se vidi i da se čuje. Trebala je da se uzburka  javnost na najgori mogući način i to je urađeno. Trebao je da se pomeri kompletan zakon o kažnjavanju sa mrtve tačke. Nadam se da će ovo uzburkavanje javnosti na ovaj način doprineti da oni koji odlučuju o tome i urade ono što treba. Nema puštanja na slobodu, nema povratnika... Čemu zakon ako se čovek iznova i iznova vraća sa istom kaznom u zatvor i pušta posle par godina da bi to ponovo uradio!??? 

   Treba promeniti kompletnu svest kod ljudi, pogotovu kod muškaraca jer većina smatra da je žena seksualni objekat svima dostupan. Ne znam kako se takvi ponašaju prema svojim ženama ako ih imaju, majkama, ćerkama????! Kakve aršine imaju za svoje i tuđe i da li ih uopšte imaju!?! Od prestanka matrijarhata žena je ugnjetvana, maltretirana i čak spaljivana u ime Gospodnje, grešna što na svet donosi živa bića a u stvari je ona jedina prava veza sa Bogom. 

   Trebala nam je ova emisija da bi se svi konačno dozvali pameti!!!

   

    

Podržite Aleksin zakon!

    Težak je ovo život u ovom vremenu koje je izopačilo bukvalno svaku vrednost u čoveku. Ne postoji sfera života u koju nije ušao izopašen stav o svemu, čak ni deca nisu pošteđena ovog ludila. Još u vrtiću počnu da se odvajaju po tome ko kakvu garderobu nosi i ko ima veći spisak psovki. Odatle kreće.Kreću da se prave razlike u ostalim stvarimaa pogotovo ako je neko dete drugačije od većine, ako je povučeno ili ako je kao slon u staklarskoj radnji pa svaki put napravi neku glupost slučajno i naravno uzmu ga "na zub". 

    Deca su neumoljiva i ne opraštaju. Znaju da budu nepravedna iz ljubomore jer nisu naučili kako da se izbore sa tim osećanjem i ponašaju se kao ugrožene životinjice. Njima je svako neprijatelj ako ne razmišlja kao oni, ako se ne ponaša kao oni, ako ne diše kao oni i naravno te neprijateljske osobe moraju da budu ignorisane, izopštene iz društva, ismevane što je u mnogim slučajevima dovelo do toga da je u mnogim slučajevima došlo do smrtnog ishoda drugačijeg deteta.

    Da li se neko zapitao tada zašto je tako moralo da se desi? Zašto je jedan mlad život ugašen na tako jeziv način i zašto je lakše bilo gurnuti dete u smrt nego mu pomoći? Da li je iko osetio grižu savesti zbog tih dečijih ugašenih života? Da li se iko postideo? Da li je iko osetio u svom srcu da je pogrešio? Da li je iko osetio da je mogao da pomogne toj deci koje više nema a iz nekog svog sebičnog razloga nije? Da li je ikoga bilo sramota što su mladi životi ugašeni?

      Niko ne želi da priča o vršnjačkom nasilju koje je više nego evidentno od pretškolske ustanove pa nadalje. Deca su surova. Toliko surova da vas zaboli duša što su takva kad samo čujete šta se dešava. Ja sam roditelj koji ima dete koje je drugačije, mnogo drugačije od ostale dece i koje uzgred ima disleksiju. Ona je neko sa kim treba posebno da se radi ali ne spada pod inkluzivnog učenika jer sam ja tražila da se tako ne ponašaju prema njoj. Doduše disleksija uključena u inkluziju ali su ta deca mnogo veći borci i mnogo veći heroji od njihovih vršnjaka. Ovo ne govorim samo o sovm detetu nego o svoj disleksičnoj deci.

      Zamislite da vam daju test vremenski ograničen na 15 minuta od 5 pitanja i vi u njega gledate kao u ogledalu. Pokušajte da stavite novine ili knjigu pred ogledalo i da čitate u ogledalu pa će vam biti jasno sa koliko napora oni moraju da se suoče za dobru ocenu. Sve to treba okrenuti, razumeti i rešiti. Hvala Bogu današnje školstvo se pobrinulo da ni oni koji odlično savladavaju čitanje nekada ne razumeju šta se u zadatku traži , pogotovo kad je u pitanju matematika.Ali sad odoh na drugu temu. Dala sam samo jedan primer kako ta deca vide tekst koji ima se stavi na sto. ili kad gledaju u tablu. Vežbanjem i vremenom se to ispravi ali je početak veoma tešak. Još jedan problem kod disleksije je taj što takvoj deci i leva i desna strana mozga rade jednako, nadprosečno su inteligentni, i verbalna komunikacija im je mnogo lakša od pisanja. Mozak im radi na drugačiji način od većine i u okruženju koje ih ne razume moraju sebe da usporavaju da bi shvatili šta se dešava. Ja nekad za svoje dete kažem da je kao Forest Gamp, gnije zarobljen u materijalnom svetu. Što napisah ovo. Pa da vam bar nasvom ličnom primeru dočaram bar malo kako je takvom detetu u sredini i normama koje su danas postavljene.

      Sad zamislite da jedno takvo dete počnu da šikaniraju u školi. Mnogo puta je došla kući u suzama iako ona retko plače, jako retko plače ali to mi je bio znak da moram drugačije da priačm sa njom. Kroz suze mi je objašnjavala kako i šta se desilo i postavila mi svaki put isto pitanje:" A zašto mora...?" Nisam imala pravi odgovor na to pitanje.Nemam ga ni danas jer se i ja pitam zašto neko mora da šikanira nekog drugog da bi se pokazao i da bi bio faca.Kakva je draž u tome, moć?

      Isto tako je bilo i sa Aleksom. Bio je drugačiji i otišao prerano. Zašto? Nemam odgovor. Zbog našeg školskog sistema? Zbog toga što su sve škole u programu Škola bez nasilja a to se retko gde konkretno sprovodi jer ne žele da se socijalni radnici i policija vrzmaju po školi. Zbog toga što direktori ne žele da se u njih upire prstom. Zbog toga što nam deca nisu bitna. Zbog toga što većinu vremena ne znamo kako ga provode. Zbog ... Zbog čega?

     Jedna hrabra žena je rešila da stane tome na put. Rešila je da pokrene Srbiju i rešila je da se bori za svu decu. Rešila je da nam promeni svest. Dragana Ćorić docent na pravnom fakultetu u Novom Sadu sa svojim studentima napisala zakon koji je prekrajan i meren stotinama puta pre nego što je ugledao svetlost dana ovakav kakav je sad i posle toliko utrošenog vremena i truda naišla na zid. Kao i sve dobro u ovoj državi nije Aleksin zakon nije naišao na odobravanje nego na osporavanje jer nikog nije briga za našu decu. Ali naravno Žena zmaj ne bi bila to da nije rešila po svaku cenu da se izbori. Svaki dan nas je sve više i više. Svaki dan više ljudi diže glas za Aleksin zakon a oni koje smo izabrali da sprovode volju naroda ćute?! 

      Stajačemo ta dva minuta svaki dan ako treba makar nas prozivali ludim! Stajaćemo zbog svakog šikaniranog, povređenog,prebijenog, maltretiranog, verbalno vređanog i ponižavanog deteta ove zemlje. Stajaćemo zbog svih Aleksa naših škola! Stajačemo zbog sve odbačene i ignorisane dece, jer sve su to naša deca! Stajaćemo! 

      Podržite Aleksin zakon!!!

Kako smo otkrili disleksiju.....

   Pre jedanaest godina rodilo se jedno čudno stvorenje po imenu Marija. Zašto čudno? Pa zato što je drugačija ,posebna i svoja. Sa tri i po godine je izjavila da je ona dečak , tako se oblačila, igrala se u vrtiću sa mačevima, pištoljima, loptama, lutke , kuhinje i setovi za frizere na nju nisu ostavljali  nikakav utisak, Kuća nam je bila puna Bej-Blejdova, dinosaurusa, što hladnog što toplog oružja koje sam maksimalno izbegavala da kupujem. Garderoba ja bila crna i eventualno farmerice doaze u obzir.Bez nje nije moglo da se kupi ništa. Eto zbog toga je bila posebna i drugačija, sve se to promenilo u drugom razredu. Do polaska u školu nije htela da radi ništa što je imalo veze sa pisanjem. Petnaestak dana pred polazak počela je da crta kao luda a crteži su bili neverovatni , od zmajeva, zmija, likova iz crtaća do planeta i raketa i to je izgledalo je kao da je crtalo dete od 10-ak godina. Crteže čuvamo i danas , sad ih ima gomila po sveskama , listovima papira, koricama, Crtala je po dvadeset komada odjednom i svi su bili različiti, ništa nije ponavljala. Problematične su bile boje jer" ni jedna nije bila onako kako je ona zamislila u glavi",Bogo moj papira je bilo na sve strane.
   Šta se dešava dalje .Krenula je u školu i kreću problemi. Izgleda kao da ne pazi na času, kao da nije prisutna. Zanimaju je životinje i biljke ,ostalo je sve nešto što se mora. Domaći pišemo ne znam ni ja kako , uz moju živčanost, babinu , dedinu,slova i brojeve piše obrnuto i na samo njoj poznati način. Čak je pisala i u kontra smeru. Takav sam problem imala i ja i dan danas mi nije problem da čitam u bilo kom smeru i bilo kako obrnuta slova ili brojeve, da pišem sasvim normalna stvar čak mij e i lakše kad pišem sa kontra strane, Novine čitam naopako, od zadnje strane,nekako mij e logičnije da ih tako otvaram. Ne znam iz ovog ugla kome je bilo gore,nama ili njoj,a ja ništa nisam kapirala. Sad me grize savest što sam nekad bila i gruba prema njoj,verbalno, nikad je nisam udarila,ali se tešim time da nisam znala šta se dešava u toj maloj glavi.
    Kreće u drugi razred i počinju da uče tablicu množenja .Brzo pamti naučili smo za čas.Naravno kad je ja pitam da mi priča tablicu množenja redom ide ko iz rukava .Čim je pitaš s`brda s`dola ona daje pogrešne odgovore. Bilo je suza i naših i njenih , bilo je svega. Slabo ide matematika , čitanje još gore. Ona ćuti ne govori ništa jer mukica ne zna da nešto nije u redu.Ispade dete glupo i nenormalno.
    U tom učenju tablice množenja slučajno sam primetila problem i to baš u jednom nervoznom trenutku. Pitam je nešto ona govori pogrešno, svaki put pogrešno,dok se meni nije upalila lampica. Čula sam u jednom trenutku šta je rekla ali to je tek tad stiglo do malog mozga .Dete mi je reklo tačan rezultat ali obrnutim redosledom. Kliknulo je u mojoj glavi kao da je neko okrenuo prekidač. Postavim joj još par pitanja i sve je isto .Tačan rezultat ali obrnutim redosledom su brojevi.U glavi mi je odzvanjalo " Moje dete ima disleksiju! Moje dete ima disleksiju!.." Iskreno da vam kažem pao mi je kamen sa srca.Krenulo je da se odmotava film i situacije u kojima sam mogla to odmah da prepoznam a sam Bog zna zašto nisam. Tad sam shvatila sve ono što se do tada dešavalo i onda joj objasnila šta treba da radi . Prvo sam joj objasnila da je sve u redu i da to nije ništa strašno , samo mora na drugačiji način da uči i dok ne uvežba treba joj mnogo više vremena nego ostaloj deci .Pitala sam je  kako ona izračuna to što je pitam . Odgovor je bio da joj se samo pojavi u glavi. I onda sam joj otkrila moju tajnu,moj sistem koji sam sama smislila jer meni niko nije rekao da imam neki problem .Primetila sam sama kad smo krenuli u školu . Vrlo je prosto pošto se služimo fotografskim pamćenjem koristimo obe strane mozga baš zbog ovog problema, svaku sliku koju vidi u glavi samo treba da okrene i onda je to u redu.
     Krenuli smo da vežbamo i za par dana više nismo imali problem. Počela je da se javlja i na času. Matematika više nije bila bauk i sve je krenulo dobro .Čitanje i pisanje je bilo mnogo teže .Mešala je latinicu i ćirilicu, pisano i štampano i to niko nije mogao da pročita a kamoli da razume. Još uvek radimo na tome , čitamo knjige, mada je teško naterati ali sluša. Videla je da je dobro to što joj govorim tako da je sad sve lako.
    Slušajte svoju decu čak i kad vam ne kažu ništa . :)

Nešto meni , mojoj deci , muzici ....

  Eto ja moram opet da se vratim na jedan od prethodnih tekstova jer tek sad vidim da nisam rekla sve što sam imala da kažem .Povod za ovo je što je moja  ćerka koja ima 16 godina KONAČNO počela da sluša Marčela . Mojoj sreći nikad kraja . Draže mi je to što je počela da ga sluša nego da mi je rekla da je dobila na loto-u . Sad se verovatno pitate da li sam normalna? E pa jesam a sad ću i da vam ispričam zašto.
   Pre jedno mislim desetak godina (nadam se da ne grešim ) stvorila sam mišljenje  o njemu na osnovu par minuta . Bio je na TV-u u nekoj emisiji (nema šanse da se setim kojoj ) sa još par devojčica oko njega koje su šetale za njim . Iskreno, neka mi oprosti , izgledao mi je kao petao koji se šeta po dvorištu  a sve koke za njim :) , tako da nisam ni obratila pažnju na ono što su pričali ali u tih par minuta sam u jednom kadru iza njegovih leđa videla jedan od svojih omijenih likova iz stripa - Dilan Dog - . Naravno oduševljenje ali mi je to privuklo pažnju, kasno . Tako je ostalo nerešeno moje mišljenje o Marčelu . Čula sam par stvari tada ali nije mi ulazilo u uši , uglavnom čujem samo jedan deo i to je to . Onda sam odjednom krenula u istraživanje YouTuba i  pravo otkrovenje se desilo .
   Šta se u stvari desilo , pa preslušala sam sve što je čovek imao da kaže i odjednom shvatila da tip koga sam videla na tv-u i ovaj koga slušam nisu isti . Slika je pokazala jedno ali ovo što piše je nešto drugo. Toliko neverovatno ali mediji su čudo. Tekstove ove sadržine ne može da napiše neko koga sam ja smatrala jednom facom za kojom trče devojčice jer je poznat. Opet kažem nek mi oprosti na ovome ali retko kad lažem , u poslednje vreme skoro nikad .
   Pokušala sam da svoje dete koje je imalo tada 12-13 godina nateram da sluša Marka Šelića ali nije bilo šanse.Dobro uglavnom ne insistiram ali sam ostala pri tome da je nekako "navučem" na Markovo muzičko stvaralaštvo .I onda se desilo nešto što će na kraju da preokrene situaciju u moju korist. Čekala sam jedan telefonski poziv , veoma bitan u vezi mlađe ćerke i pošto smo imali nekog posla po dvorištu stavim u džep ( što inače nikad ne radim ) . I odem do kupatila ,Džep je bio mali ali dronjavo širok i kako sam se sagla da nešto dohvatim upadne mi u WC šolju . :( .Naravno umro je ,uspela sam da spasem  karticu sa brojem i memorijsku na kojoj su između ostalih bile i Markove pesme ,moje omiljene. Pošto meni nije trebala više jer za ovu šklopociju koju sad nosim ne treba mi memoriska moja ćerka je uzme . Rekla sam joj da ne sme da briše ništa od pesama i tako je krenulo.Pošto ima 45 minuta busom do škole i još toliko do početka časa (vreme je koristila za učenje ) , slušala je "moju" muziku . Jednog dana dolazi kući pevajući "Sunce " (?).Ostala sam zabezeknuta i onda me je samo pitala : " Mama što ti meni nisi ovo dala da slušam pre ?" Pomislih Bože a šta je sa svim onim vremenom utrošenim na pokušaje prevaspitavanja muzičkog stila mog deteta . Mlađa je roker od rođenja "Motori "su bili glavni od treće godine . A gospođica matora se još pronalazi u stvari ona je kao ja sluša sve što je dobro i bira muziku po osećaju. Tako da eto uspela sam da je bar malo kultivišem .
   Posle par dana dolazi iz škole i pitanje sa vrata je :" Mama hoćeš li da mi kupiš knjige koje je napisao Marčelo ? " Ja u šoku !? Šta se dešava sa mojim detetom , još par dana pa će da traži da se upozna sa njim.  Ali dobro obećala sam joj knjige naćićemo ih .
   Tako da gospodine Marko Šelići zvani Marčelo hvala ti što postojiš da ove naše "idiote " malo kultivišeš (kad pričam o deci setim se Pantića i izjave :"Sido rodila si idiota! " ) , da slučajno neko ne pomisli da ovom izjavom vređem decu. Tako da mi ostaje da pronađem i kupim knjige i potrudim se da ih pročita . Kad dođemo dotle onda ćemo verovatno da komentarišemo i to .
   A zašto sve ovo napisah ? Pa zbog toga što smatram da danas ako hoćete dete da vaspitate tako da razmišlja zdravo i normalno morate da koristite sve moguće načine za to . S obzirom da su deca u pubertetu u fazonu da više slušaju druge nego svoje roditelje, meni je jako bitno da njeno okruženje koliko mogu obogatim što normalnijim ljudima ,knjigama ili muzikom. Marčelo ima takve tekstove koji realno opisuju današnje vreme i zbog toga mi je ovo bilo jako bitno . Ko shvati , shvatio je...:)


                                                                                   Pozdrav za Marka
   Zajedno sami ... Vega NS ...7.06.2013

Prijemni

   Eto stigosmo i do tog prvog famoznog prijemnog ispita za srednju školu. Dug put, pokazaće se i najduži a u sećanju najlepši period života svakog čoveka-osnovna škola .Sve posle toga je brzina ,ljudi dolaze,prolaze i odlaze a u sećanju ostaju oni sa kojima smo proveli osam godina,podelili i suze i smeh,prve svadje ,ljubavi ,izlasci,takmičenja,osvojena mesta...
   Naš prijemni je počeo još pre Nove godine,naravno šta će da se upiše,koliko bodova bo trebalo da se ima na kraju da bi sve prošlo kako treba...,vreme prolazi.Moja ćerka ima vremena za sve,nije odličan djak ,ali je jako vrlodobar i naravno sve su ocene njene.Mogla je da bude vukovac , ali kad je neko lenj onda je to tako.Od petog razreda pričam da uči jer jako brzo pamti ,dovoljno joj je sat vremena da predje gradivo iz jednog polugodišta , to mi je sad i pokazala.U stvari u praksi je uradila ono što ja pričam godinama ...,i onda iznervirana tim računanjem pogleda me i kaže ...:"Zašto me nisi bila od starta, sad ne bih morala da se sekiram!!!?" Šta onda reći detetu.Pričala sam više su i vrapci zapamtili ali džabe,onda sam rekla ...,ok radi kako hoćeš ali nemoj na kraju osmog da mi kukaš i onda sam prestala da je teram da uči. Muzička , folklor, hip - hop ...sve se siže.
  Dolazi i taj famozni maj,kraj godine. Moje dete ide na takmičenje iz etno pevanja i to republičko.Dolazi kući sa osvojenim drugim mestom...,vesela.Sutradan je odnela bombone u školu i delila redom ,imala je i zašto da bude ponosna,iako su je" isprozivale" ljubomorne drugarice da u školu verovatno nije došla zbog testa,zbog kojeg se inače pokidala kući jer neće da ga radi.Par dana posle toga suze ,suze ,suze...Završava se školska godina ,zadnji dan u školi. Dan mature,opšti haos po kući,ona histerična otac ne stiže da dodje,kombinezon koji smo šili radila sam pogrešnim koncem ,moja greška ali imamo još 5 varijanti tako da stvar nije propala. I dalje je histerična,samo plače.Spremila se i krenula, otišli smo u centar da je dočekamo jer su imali šetnju od škole do centra. Dete sijalo od zadovoljstva , ali u očima tuga .Ceo dan sam razgovarala sa njom i onda kad sam je videla bilo mi je jasno.Koliko god da joj je teško što joj otac nije tu ,bila je na visini zadatka, nasmejana tako da niko nije primetio to ,niko osim mene.Došla je kući u 6 ujutru .I neka je ionako se selimo za desetak dana ,tamo gde idemo biće sve drugačije. Sutradan samo ja znam da joj otac dolazi .Ušao je u stan i ljudi moji kakav je to susret bio.Obe su skočile na njega i bilo je suza u potocima... Teško je bilo i gledati ...
   Kreću pripreme za prijemni ,ide redovno ,vežba po ceo dan,i samo ponavlja...." ja ništa ne znam,ja ništa ne znam ,ja ništa ne znam..."Onda ja držim predavanja i histerišem kako to više neću da čujem,odmah izbija tumba.Naravno nervozna je a onda je nemoguća i samo uleće iz greške u grešku i grize se bezveze.Dva dana pred prijemni odlazi na Internacionalni kup i u kategoriji formacija hip -hop  osvaja prvo mesto...:D .Puna utisaka upoznala nove prijatelje,ukratko oduševljena.
   Prijemni prvo srpski, pa matematika, srpski po rešenju prošla super, matematiku oko 60 % počinje histerija opet, neću moći da upišem to što hoću,i opet plakanje ali sad ne zbog toga što je loše uradila, nego je besna na sebe što je kasno videla greške i nije mogla da ih ispravi više.
   I eto ispričah ovo da olakšam sebi malo jer imam utisak da ću da prsnem.Ona ima kome da plače na ramenu, kome ću ja? Moram da stojim ko stena i posmatram sve oko sebe kao telohranitelj bez emocija,a kako kad je emocija moje duševno stanje , moj vazduh i voda. Dete talentovano za neke stvari koje slabo prolaze ovde .Kako da je usmeriš na pravu stvar,neko ko engleski govori kao da joj je maternji ,hemiju ima u malom prstu, a onda i fiziku odjednom u osmom razredu??? Kako da usmeriš dete koje diše muziku od rodjenja a da to bude ispravno i da ne pogrešiš nikako. Osudjuju me svi redom kako joj mnogo povladjujem , ne znam zašto.Dete  koje svi nastavnici u školi obožavaju iako nije odličan djak.Ni jedan nastavnik nema loš komentar za nju. Ima mnogo prijatelja ,druži se sa svima.Nije glavna faca ali su nekako odredjena dešavanja uvek oko nje. Kako da pomognem njoj da bih nekako na taj način pomogla i sebi. Kolko je dobro dozvoliti detetu da bude u stvari to što jeste???Mislim da ću ipak da joj dozvolim pa makar morala da gazim i preko leševa i da se posvadjam sa celom familijom. Samo oni koji ne sanjaju ne mogu da ostvare svoje snove.Ja sam sigurna da će ovaj moj andjeo da proživi svoj san... I dok moji andjeli spavaju ,ja izbacih iz sebe i ovu muku ,možda mi ujutru bude malo lakše,ko zna.

                             Ljubi vas vaša Molesti  i mislite malo o tome

                                      <3 <3 <3 

Škola bez nasilja...

   Eto ,nisam pisala odavno, i razmišljam danas da li da i ovo stavim na papir tj. ekran ili da sačuvam za sebe .Imam trenutno nekih dešavanja u školi koja nisu baš mnogo prijatna .Na jednom rodjendanu su 5 dečaka izmaltretirala moje dete ,tako da je ona preplakala ceo rodjendan ,nije htela da dodje kući da ne pokvari sestri provod i stojički je podnela cela dva sata iživljavanja,koje niko nije mogao da spreči jer su oni bili ko osice .Jedan od tih dečaka joj se izvinuo ,mogu da kažem najgori medju najgorima.Eto ima i toga. Ali kad su krenuli kući, maltretiranje se nastavilo i moje dete je uzelo kamen i svesno gadjalo u stranu ,jer je samo htela da ih uplaši a ne da ih povredi?!?!?! Tu je moj šok stigao do kulminacije...Pošto su sva deca iz razreda,odlazim u školu jer je škola u programu Škola bez nasilja,razgovaram sa učiteljem , psihologom i tražim savet .Prvo pitanje je bilo zašto nisam zvala roditelje od tih dečaka? I škola nije nadležna nije se desilo u školi...?!?!
  E tu ja izbrojim do 10000...i krenem , internet ,nadjem zvaničan sajt i woala....nadjem Priručnik za roditelje,pročitam i sednem da ohladim glavu.Pošto se desi da budem u kontaktu sa dosta roditelja iz različitih razreda u našoj školi,koji uopšte nemaju pojma da je škola u tom programu, niti znaju kakve su posledice po decu , niti znaju da sve što se desi i van nastave a učestvuje učenik iz škole podleže krivičnom gonjenju,vodi se krivični postupak ,kojih u školi trenutno ima 11!!!I postavim sebi pitanje ,ko je tu napravio propust,u priručniku lepo piše da su roditelji uključeni u program kao i lokalne institucije ,a roditelji nemaju pojma o tome??? Ko je ovde lud?
  Onda zavrnem rukave i sazovem roditeljski sastanak zajedno sa decom.Znate šta se desi? Saznam da samo 50 % roditelja u našem razredu zanima šta njihova deca rade kad nisu sa njim , i da nisam spomenula radi se o deci trećeg razreda. Što se tiče toga , danas pročitah članak u novinama  o trećacima koji su VODILI LJUBAV!?!?!?!?! na sred časa ,zapravo je bila reč o oralnom zadovoljavanju?!?!?!? Majko moja mila dokle smo došli?Tu sam se već pitala gde su roditelji , prosvetni radnici ,psiholozi,pedagozi i ostali...Da li smo stvarno toliko nisko pali da nemamo kontrolu nad našom decom?
   Da se vratim ja na moj problem.Dakle taj famozni polovni roditeljski sastanak.Protekao u svadjama,teatralnom izlaganju i odbrani jednog od dečaka iako ga niko nije napadao,samo su pokušali ostali roditelji da sugerišu neke stvari.I onda shvatim .Ako neko svom detetu dozvoli da se ponaša kako hoće i da mu kaže da može da priča na času , da može da izadje sa časa kad hoće i da ga naravno učitelj mrzi , šta će sa takvim detetom da bude kad predje u peti razred? Hoće li onda svi nastavnici da ga mrze? Pretvorili smo se u društvo koje samo razmišljao novcu a deca nam se vaspitavaju na ulici. Kako ja da kažem  nekom roditelju kako da vaspitava svoje dete kad taj isti roditelj ne priznaje da mu je dete problematično. U odakle meni pravo da se mešam u privatnost jedne porodice.Pa imam pravo ako član  neke porodice ugrožava člana moje porodice,ili nekog koga poznajem ili nekog prolaznika.Pametni ljudi su napisali da je ignorisanje nasilja isto kao biti nasilan i može da se kazni odredjenim merama.
   Posle svih dogadjaja trenutno sam podeljenog mišljenja. Kuda uopšte idemo ovom brzinom.Deca nam s pretvaraju u ko zna šta ,vaspitavaju se ko zna gde i mi to primetimo uglavnom kad je veća kasno.Moje reagovanje na neke stvari je izazvalo pozitivne i negativne komentare.I ne plašim se toga ,bitno je da se nešto pokrenulo ,vreme će da pokaže da li je dobro ili loše.Ja se uvek nadam dobrom.Imaćemo sastanak za par dana  ponovo, pa kad prodjemo i to javiću se ponovo .Trenutno sam u razmišljanju da li da se upustim u pisanje knjige za decu vezano za ovu temu,ali pustiću da se stvar malo razvije.

                           Nadam se da vam nisam pokvarila veče
                                    S `poštovanjem  vaša Molesty
   

Љубав...

     Дубоко смо загазили у пубертет,дрма на све стране,и кажем вам да се плашим  много се плашим како да усмерим своје дете на прави пут.Како да јој објасним неке ствари у животу ако ни сама немам конкретан одговор на њих.Девојчица  од 14 година која изгледа бар мени као "милион долара" (шта ћу кад је моја),која има своје изграђене ставове, а још увек спава са својим медом и носи патофне у облику кучића.По годинама још дете , по изгледу девојка , а тако далеко од зреле жене.
    Поставља чудна питања ,која ме некад  оставе без текста јер не могу да верујем да има такав зрео однос према неким стварима и сама даје одговор на све то , али и даље јој требам за консултације.Најгора су ми питања о љубави.Како да јој то објасним кад ни ја нисам дуго знала разлику између свиђа ми се и волим и да ли треба да дам или узмем , како да прихватим оно што ми се нуди.Како да јој одговорим на питања кад још увек немам потпуну дефиницију тога.
     Исус је помагао људима и дао свој живот да би својом крвљу опрао све наше грехове . Да ли треба да буде таква , па и ја сам таква ,тамо где могу да помогнем помогнем и не треба ми захвалница за то, нити нека надокнада, зашто све мора да се плати, па не мора. А колико ми је то  донело доброг у животу.Па ево сад видим могу на прсте једне руке да набројим праве, који ће на неки начин да ми пруже само лепу реч.То ми је сасвим довољно. Како онда да је научим да себе заштити од оних који ће само да је искористе , ни ја то не знам.
    Како да јој објасним да права љубав може да ти да крила тако да не постоји немогућа мисија , све је могуће,а опет да може да те баци у најдубљи бездан у коме се од таме не види ни трачак светла? Како да објасним неком  ко је ментално довољно зрео али не може да прихвати неке ствари , јер нема представу о чему се прича. Теорија и пракса...увек су боље пролазили они са бољом праксом. Да ли онда треба да јој кажем да више учи практично? О Боже ,па то не могу јер сам и ја већи теоретичар ,пракса ми је увек била слаба. У осталом шта очекивати од неког  ко је од малих ногу на фудбалском терену..одрасла уз кликере,фудбал,рукомет, проводила време  на дрвећу јер сам тако била вишља...хахаха,тукла се ,и ко зна шта све још...,одрасла у мушком друштву,док су моје другарице из разреда имале најбоље другарице ја сам имала најбоље другове.
    Јбг такав је живот неком мајка неком маћеха.Могла бих да јој причам данима....

                                         Остала сам без текста овај пут

                       До следећег читања

                                       Ваша Молести