Pre jedanaest godina rodilo se jedno čudno stvorenje po imenu Marija. Zašto čudno? Pa zato što je drugačija ,posebna i svoja. Sa tri i po godine je izjavila da je ona dečak , tako se oblačila, igrala se u vrtiću sa mačevima, pištoljima, loptama, lutke , kuhinje i setovi za frizere na nju nisu ostavljali nikakav utisak, Kuća nam je bila puna Bej-Blejdova, dinosaurusa, što hladnog što toplog oružja koje sam maksimalno izbegavala da kupujem. Garderoba ja bila crna i eventualno farmerice doaze u obzir.Bez nje nije moglo da se kupi ništa. Eto zbog toga je bila posebna i drugačija, sve se to promenilo u drugom razredu. Do polaska u školu nije htela da radi ništa što je imalo veze sa pisanjem. Petnaestak dana pred polazak počela je da crta kao luda a crteži su bili neverovatni , od zmajeva, zmija, likova iz crtaća do planeta i raketa i to je izgledalo je kao da je crtalo dete od 10-ak godina. Crteže čuvamo i danas , sad ih ima gomila po sveskama , listovima papira, koricama, Crtala je po dvadeset komada odjednom i svi su bili različiti, ništa nije ponavljala. Problematične su bile boje jer" ni jedna nije bila onako kako je ona zamislila u glavi",Bogo moj papira je bilo na sve strane.
Šta se dešava dalje .Krenula je u školu i kreću problemi. Izgleda kao da ne pazi na času, kao da nije prisutna. Zanimaju je životinje i biljke ,ostalo je sve nešto što se mora. Domaći pišemo ne znam ni ja kako , uz moju živčanost, babinu , dedinu,slova i brojeve piše obrnuto i na samo njoj poznati način. Čak je pisala i u kontra smeru. Takav sam problem imala i ja i dan danas mi nije problem da čitam u bilo kom smeru i bilo kako obrnuta slova ili brojeve, da pišem sasvim normalna stvar čak mij e i lakše kad pišem sa kontra strane, Novine čitam naopako, od zadnje strane,nekako mij e logičnije da ih tako otvaram. Ne znam iz ovog ugla kome je bilo gore,nama ili njoj,a ja ništa nisam kapirala. Sad me grize savest što sam nekad bila i gruba prema njoj,verbalno, nikad je nisam udarila,ali se tešim time da nisam znala šta se dešava u toj maloj glavi.
Kreće u drugi razred i počinju da uče tablicu množenja .Brzo pamti naučili smo za čas.Naravno kad je ja pitam da mi priča tablicu množenja redom ide ko iz rukava .Čim je pitaš s`brda s`dola ona daje pogrešne odgovore. Bilo je suza i naših i njenih , bilo je svega. Slabo ide matematika , čitanje još gore. Ona ćuti ne govori ništa jer mukica ne zna da nešto nije u redu.Ispade dete glupo i nenormalno.
U tom učenju tablice množenja slučajno sam primetila problem i to baš u jednom nervoznom trenutku. Pitam je nešto ona govori pogrešno, svaki put pogrešno,dok se meni nije upalila lampica. Čula sam u jednom trenutku šta je rekla ali to je tek tad stiglo do malog mozga .Dete mi je reklo tačan rezultat ali obrnutim redosledom. Kliknulo je u mojoj glavi kao da je neko okrenuo prekidač. Postavim joj još par pitanja i sve je isto .Tačan rezultat ali obrnutim redosledom su brojevi.U glavi mi je odzvanjalo " Moje dete ima disleksiju! Moje dete ima disleksiju!.." Iskreno da vam kažem pao mi je kamen sa srca.Krenulo je da se odmotava film i situacije u kojima sam mogla to odmah da prepoznam a sam Bog zna zašto nisam. Tad sam shvatila sve ono što se do tada dešavalo i onda joj objasnila šta treba da radi . Prvo sam joj objasnila da je sve u redu i da to nije ništa strašno , samo mora na drugačiji način da uči i dok ne uvežba treba joj mnogo više vremena nego ostaloj deci .Pitala sam je kako ona izračuna to što je pitam . Odgovor je bio da joj se samo pojavi u glavi. I onda sam joj otkrila moju tajnu,moj sistem koji sam sama smislila jer meni niko nije rekao da imam neki problem .Primetila sam sama kad smo krenuli u školu . Vrlo je prosto pošto se služimo fotografskim pamćenjem koristimo obe strane mozga baš zbog ovog problema, svaku sliku koju vidi u glavi samo treba da okrene i onda je to u redu.
Krenuli smo da vežbamo i za par dana više nismo imali problem. Počela je da se javlja i na času. Matematika više nije bila bauk i sve je krenulo dobro .Čitanje i pisanje je bilo mnogo teže .Mešala je latinicu i ćirilicu, pisano i štampano i to niko nije mogao da pročita a kamoli da razume. Još uvek radimo na tome , čitamo knjige, mada je teško naterati ali sluša. Videla je da je dobro to što joj govorim tako da je sad sve lako.
Slušajte svoju decu čak i kad vam ne kažu ništa . :)
Šta se dešava dalje .Krenula je u školu i kreću problemi. Izgleda kao da ne pazi na času, kao da nije prisutna. Zanimaju je životinje i biljke ,ostalo je sve nešto što se mora. Domaći pišemo ne znam ni ja kako , uz moju živčanost, babinu , dedinu,slova i brojeve piše obrnuto i na samo njoj poznati način. Čak je pisala i u kontra smeru. Takav sam problem imala i ja i dan danas mi nije problem da čitam u bilo kom smeru i bilo kako obrnuta slova ili brojeve, da pišem sasvim normalna stvar čak mij e i lakše kad pišem sa kontra strane, Novine čitam naopako, od zadnje strane,nekako mij e logičnije da ih tako otvaram. Ne znam iz ovog ugla kome je bilo gore,nama ili njoj,a ja ništa nisam kapirala. Sad me grize savest što sam nekad bila i gruba prema njoj,verbalno, nikad je nisam udarila,ali se tešim time da nisam znala šta se dešava u toj maloj glavi.
Kreće u drugi razred i počinju da uče tablicu množenja .Brzo pamti naučili smo za čas.Naravno kad je ja pitam da mi priča tablicu množenja redom ide ko iz rukava .Čim je pitaš s`brda s`dola ona daje pogrešne odgovore. Bilo je suza i naših i njenih , bilo je svega. Slabo ide matematika , čitanje još gore. Ona ćuti ne govori ništa jer mukica ne zna da nešto nije u redu.Ispade dete glupo i nenormalno.
U tom učenju tablice množenja slučajno sam primetila problem i to baš u jednom nervoznom trenutku. Pitam je nešto ona govori pogrešno, svaki put pogrešno,dok se meni nije upalila lampica. Čula sam u jednom trenutku šta je rekla ali to je tek tad stiglo do malog mozga .Dete mi je reklo tačan rezultat ali obrnutim redosledom. Kliknulo je u mojoj glavi kao da je neko okrenuo prekidač. Postavim joj još par pitanja i sve je isto .Tačan rezultat ali obrnutim redosledom su brojevi.U glavi mi je odzvanjalo " Moje dete ima disleksiju! Moje dete ima disleksiju!.." Iskreno da vam kažem pao mi je kamen sa srca.Krenulo je da se odmotava film i situacije u kojima sam mogla to odmah da prepoznam a sam Bog zna zašto nisam. Tad sam shvatila sve ono što se do tada dešavalo i onda joj objasnila šta treba da radi . Prvo sam joj objasnila da je sve u redu i da to nije ništa strašno , samo mora na drugačiji način da uči i dok ne uvežba treba joj mnogo više vremena nego ostaloj deci .Pitala sam je kako ona izračuna to što je pitam . Odgovor je bio da joj se samo pojavi u glavi. I onda sam joj otkrila moju tajnu,moj sistem koji sam sama smislila jer meni niko nije rekao da imam neki problem .Primetila sam sama kad smo krenuli u školu . Vrlo je prosto pošto se služimo fotografskim pamćenjem koristimo obe strane mozga baš zbog ovog problema, svaku sliku koju vidi u glavi samo treba da okrene i onda je to u redu.
Krenuli smo da vežbamo i za par dana više nismo imali problem. Počela je da se javlja i na času. Matematika više nije bila bauk i sve je krenulo dobro .Čitanje i pisanje je bilo mnogo teže .Mešala je latinicu i ćirilicu, pisano i štampano i to niko nije mogao da pročita a kamoli da razume. Još uvek radimo na tome , čitamo knjige, mada je teško naterati ali sluša. Videla je da je dobro to što joj govorim tako da je sad sve lako.
Slušajte svoju decu čak i kad vam ne kažu ništa . :)
Нема коментара:
Постави коментар