Eto stigosmo i do tog prvog famoznog prijemnog ispita za srednju školu. Dug put, pokazaće se i najduži a u sećanju najlepši period života svakog čoveka-osnovna škola .Sve posle toga je brzina ,ljudi dolaze,prolaze i odlaze a u sećanju ostaju oni sa kojima smo proveli osam godina,podelili i suze i smeh,prve svadje ,ljubavi ,izlasci,takmičenja,osvojena mesta...
Naš prijemni je počeo još pre Nove godine,naravno šta će da se upiše,koliko bodova bo trebalo da se ima na kraju da bi sve prošlo kako treba...,vreme prolazi.Moja ćerka ima vremena za sve,nije odličan djak ,ali je jako vrlodobar i naravno sve su ocene njene.Mogla je da bude vukovac , ali kad je neko lenj onda je to tako.Od petog razreda pričam da uči jer jako brzo pamti ,dovoljno joj je sat vremena da predje gradivo iz jednog polugodišta , to mi je sad i pokazala.U stvari u praksi je uradila ono što ja pričam godinama ...,i onda iznervirana tim računanjem pogleda me i kaže ...:"Zašto me nisi bila od starta, sad ne bih morala da se sekiram!!!?" Šta onda reći detetu.Pričala sam više su i vrapci zapamtili ali džabe,onda sam rekla ...,ok radi kako hoćeš ali nemoj na kraju osmog da mi kukaš i onda sam prestala da je teram da uči. Muzička , folklor, hip - hop ...sve se siže.
Dolazi i taj famozni maj,kraj godine. Moje dete ide na takmičenje iz etno pevanja i to republičko.Dolazi kući sa osvojenim drugim mestom...,vesela.Sutradan je odnela bombone u školu i delila redom ,imala je i zašto da bude ponosna,iako su je" isprozivale" ljubomorne drugarice da u školu verovatno nije došla zbog testa,zbog kojeg se inače pokidala kući jer neće da ga radi.Par dana posle toga suze ,suze ,suze...Završava se školska godina ,zadnji dan u školi. Dan mature,opšti haos po kući,ona histerična otac ne stiže da dodje,kombinezon koji smo šili radila sam pogrešnim koncem ,moja greška ali imamo još 5 varijanti tako da stvar nije propala. I dalje je histerična,samo plače.Spremila se i krenula, otišli smo u centar da je dočekamo jer su imali šetnju od škole do centra. Dete sijalo od zadovoljstva , ali u očima tuga .Ceo dan sam razgovarala sa njom i onda kad sam je videla bilo mi je jasno.Koliko god da joj je teško što joj otac nije tu ,bila je na visini zadatka, nasmejana tako da niko nije primetio to ,niko osim mene.Došla je kući u 6 ujutru .I neka je ionako se selimo za desetak dana ,tamo gde idemo biće sve drugačije. Sutradan samo ja znam da joj otac dolazi .Ušao je u stan i ljudi moji kakav je to susret bio.Obe su skočile na njega i bilo je suza u potocima... Teško je bilo i gledati ...
Kreću pripreme za prijemni ,ide redovno ,vežba po ceo dan,i samo ponavlja...." ja ništa ne znam,ja ništa ne znam ,ja ništa ne znam..."Onda ja držim predavanja i histerišem kako to više neću da čujem,odmah izbija tumba.Naravno nervozna je a onda je nemoguća i samo uleće iz greške u grešku i grize se bezveze.Dva dana pred prijemni odlazi na Internacionalni kup i u kategoriji formacija hip -hop osvaja prvo mesto...:D .Puna utisaka upoznala nove prijatelje,ukratko oduševljena.
Prijemni prvo srpski, pa matematika, srpski po rešenju prošla super, matematiku oko 60 % počinje histerija opet, neću moći da upišem to što hoću,i opet plakanje ali sad ne zbog toga što je loše uradila, nego je besna na sebe što je kasno videla greške i nije mogla da ih ispravi više.
I eto ispričah ovo da olakšam sebi malo jer imam utisak da ću da prsnem.Ona ima kome da plače na ramenu, kome ću ja? Moram da stojim ko stena i posmatram sve oko sebe kao telohranitelj bez emocija,a kako kad je emocija moje duševno stanje , moj vazduh i voda. Dete talentovano za neke stvari koje slabo prolaze ovde .Kako da je usmeriš na pravu stvar,neko ko engleski govori kao da joj je maternji ,hemiju ima u malom prstu, a onda i fiziku odjednom u osmom razredu??? Kako da usmeriš dete koje diše muziku od rodjenja a da to bude ispravno i da ne pogrešiš nikako. Osudjuju me svi redom kako joj mnogo povladjujem , ne znam zašto.Dete koje svi nastavnici u školi obožavaju iako nije odličan djak.Ni jedan nastavnik nema loš komentar za nju. Ima mnogo prijatelja ,druži se sa svima.Nije glavna faca ali su nekako odredjena dešavanja uvek oko nje. Kako da pomognem njoj da bih nekako na taj način pomogla i sebi. Kolko je dobro dozvoliti detetu da bude u stvari to što jeste???Mislim da ću ipak da joj dozvolim pa makar morala da gazim i preko leševa i da se posvadjam sa celom familijom. Samo oni koji ne sanjaju ne mogu da ostvare svoje snove.Ja sam sigurna da će ovaj moj andjeo da proživi svoj san... I dok moji andjeli spavaju ,ja izbacih iz sebe i ovu muku ,možda mi ujutru bude malo lakše,ko zna.
Ljubi vas vaša Molesti i mislite malo o tome
<3 <3 <3
Naš prijemni je počeo još pre Nove godine,naravno šta će da se upiše,koliko bodova bo trebalo da se ima na kraju da bi sve prošlo kako treba...,vreme prolazi.Moja ćerka ima vremena za sve,nije odličan djak ,ali je jako vrlodobar i naravno sve su ocene njene.Mogla je da bude vukovac , ali kad je neko lenj onda je to tako.Od petog razreda pričam da uči jer jako brzo pamti ,dovoljno joj je sat vremena da predje gradivo iz jednog polugodišta , to mi je sad i pokazala.U stvari u praksi je uradila ono što ja pričam godinama ...,i onda iznervirana tim računanjem pogleda me i kaže ...:"Zašto me nisi bila od starta, sad ne bih morala da se sekiram!!!?" Šta onda reći detetu.Pričala sam više su i vrapci zapamtili ali džabe,onda sam rekla ...,ok radi kako hoćeš ali nemoj na kraju osmog da mi kukaš i onda sam prestala da je teram da uči. Muzička , folklor, hip - hop ...sve se siže.
Dolazi i taj famozni maj,kraj godine. Moje dete ide na takmičenje iz etno pevanja i to republičko.Dolazi kući sa osvojenim drugim mestom...,vesela.Sutradan je odnela bombone u školu i delila redom ,imala je i zašto da bude ponosna,iako su je" isprozivale" ljubomorne drugarice da u školu verovatno nije došla zbog testa,zbog kojeg se inače pokidala kući jer neće da ga radi.Par dana posle toga suze ,suze ,suze...Završava se školska godina ,zadnji dan u školi. Dan mature,opšti haos po kući,ona histerična otac ne stiže da dodje,kombinezon koji smo šili radila sam pogrešnim koncem ,moja greška ali imamo još 5 varijanti tako da stvar nije propala. I dalje je histerična,samo plače.Spremila se i krenula, otišli smo u centar da je dočekamo jer su imali šetnju od škole do centra. Dete sijalo od zadovoljstva , ali u očima tuga .Ceo dan sam razgovarala sa njom i onda kad sam je videla bilo mi je jasno.Koliko god da joj je teško što joj otac nije tu ,bila je na visini zadatka, nasmejana tako da niko nije primetio to ,niko osim mene.Došla je kući u 6 ujutru .I neka je ionako se selimo za desetak dana ,tamo gde idemo biće sve drugačije. Sutradan samo ja znam da joj otac dolazi .Ušao je u stan i ljudi moji kakav je to susret bio.Obe su skočile na njega i bilo je suza u potocima... Teško je bilo i gledati ...
Kreću pripreme za prijemni ,ide redovno ,vežba po ceo dan,i samo ponavlja...." ja ništa ne znam,ja ništa ne znam ,ja ništa ne znam..."Onda ja držim predavanja i histerišem kako to više neću da čujem,odmah izbija tumba.Naravno nervozna je a onda je nemoguća i samo uleće iz greške u grešku i grize se bezveze.Dva dana pred prijemni odlazi na Internacionalni kup i u kategoriji formacija hip -hop osvaja prvo mesto...:D .Puna utisaka upoznala nove prijatelje,ukratko oduševljena.
Prijemni prvo srpski, pa matematika, srpski po rešenju prošla super, matematiku oko 60 % počinje histerija opet, neću moći da upišem to što hoću,i opet plakanje ali sad ne zbog toga što je loše uradila, nego je besna na sebe što je kasno videla greške i nije mogla da ih ispravi više.
I eto ispričah ovo da olakšam sebi malo jer imam utisak da ću da prsnem.Ona ima kome da plače na ramenu, kome ću ja? Moram da stojim ko stena i posmatram sve oko sebe kao telohranitelj bez emocija,a kako kad je emocija moje duševno stanje , moj vazduh i voda. Dete talentovano za neke stvari koje slabo prolaze ovde .Kako da je usmeriš na pravu stvar,neko ko engleski govori kao da joj je maternji ,hemiju ima u malom prstu, a onda i fiziku odjednom u osmom razredu??? Kako da usmeriš dete koje diše muziku od rodjenja a da to bude ispravno i da ne pogrešiš nikako. Osudjuju me svi redom kako joj mnogo povladjujem , ne znam zašto.Dete koje svi nastavnici u školi obožavaju iako nije odličan djak.Ni jedan nastavnik nema loš komentar za nju. Ima mnogo prijatelja ,druži se sa svima.Nije glavna faca ali su nekako odredjena dešavanja uvek oko nje. Kako da pomognem njoj da bih nekako na taj način pomogla i sebi. Kolko je dobro dozvoliti detetu da bude u stvari to što jeste???Mislim da ću ipak da joj dozvolim pa makar morala da gazim i preko leševa i da se posvadjam sa celom familijom. Samo oni koji ne sanjaju ne mogu da ostvare svoje snove.Ja sam sigurna da će ovaj moj andjeo da proživi svoj san... I dok moji andjeli spavaju ,ja izbacih iz sebe i ovu muku ,možda mi ujutru bude malo lakše,ko zna.
Ljubi vas vaša Molesti i mislite malo o tome
<3 <3 <3
Нема коментара:
Постави коментар