Čitam novine,doduše povremeno ali se desi da pročitam, i sta pročitam.Pa ništa pametno.Na svakom koraku zlostavljanje dece.Pedofili ne biraju ni način ni sredstva ,stradaju male dušice ,a oni ostaju ovde kao da se ništa desilo nije.Majke ubijaju svoju rodjenu decu,iz ko zna kojih razloga,dok bi neki dali sva blaga ovog sveta da mogu da imaju svoje dete.U šta smo se pretvorili???
Vreme je takvo kakvo je,brzo se živi,nemamo vremena ni za sebe a kamoli za svoju decu.I onda se ljudi čude kad jednog dana sazna da mu je dete narkoman ili kriminalac,policija zakuca na vrata,i kreće šok za šokom.
Vreme je takvo kakvo je,brzo se živi,nemamo vremena ni za sebe a kamoli za svoju decu.I onda se ljudi čude kad jednog dana sazna da mu je dete narkoman ili kriminalac,policija zakuca na vrata,i kreće šok za šokom.
Prestali smo da vrednujemo prave ljudske osobine.Kažu postali smo od majmuna.Pa ako je tako ni jedna životinja ne ubija svoje mladunce niti ih povredjuje.ŠTA SMO ONDA MI.u ovoj priči zivotinjama nismo ni do kolena.One štite svoje mladunce i ako treba da izgube život, svesno idu na to.Ako pogledamo drugu stranu,kažu da nas je stvorio BOG.Ako se Bog opisuje kao sveprisutna svest i ljubav koja je u nama i oko nas šta nas tera kao ljudsku vrstu ,da radimo stvari koje radimo uništavajući tako mlade živote ,lečeći na njima svoje psihoze,nedovršenosti,strahove.Preko njih ispunjavajući svoje snove.
Šta se dešava sa nama.Guramo decu na ulicu,društvo ih vaspitava,nije nam bitno gde su ,sa kim se druže , da li su gladni ,žedni,da li im treba samo jedan zagrljaj jer im je teško,da li im treba jedna lepa reč jer su se razočarali,da li im treba jedan savet,ili običan razgovor jer su se izgubili.I onda se čudimo sto ta naša "zlatna" deca u jednom trenutku naprave neko sranje za koje nismo ni pretpostavili da naše dete može da uradi.
Na TV -u na jednom stranom kanalu koji ne zelim da reklamiram ide emisija koja dolazi sa druge strane bare.Naime reč je o malim devojcicama od 4-5-6 godina koje se takmiče za MISS.Majko moja a nas optužuju za genocid i ostale gluposti.Kompletnu državu bih stavila u koncentracioni logor da nikada ne izadju odatle.Zar to nije zlostavljenje dece??? I mi to gledamo??? Ja jesam ..jednom ...i nikad više .Tada sam odgledala jer nisam mogla da verujem sta sve tim andjelima rade zarad pobede na nekom debilnom takmičenju...Gledala i plakala,što je još gore i moja ćerka koja je tad imala 11 godina je plakala sa mnom ,stalno ponavljajući "mama što im to rade vidi kako su male,kakvi su to roditelji".Nisam imala odgovor tada na to pitanje,nemam ga ni sada.
Pre neki dan je saltajući kanale naletela opet na tu emisiju.I mladja ćerka je bila sa nama .Moja Micy je odmah prebacila na sledeci kanal okrenula se i sestri rekla "Maki našu mamu treba da uramimo".Počeli smo da se smejemo ,jer Maki nije znala zbog čega je Micy to rekla,još je mala i za nju uramljivanje znači staviti nekog u okvir i okačiti ga na zid .Micy je pogledala u mene i ako je imala osmeh na licu,njene oči su govorile nešto drugo.Nesto što je meni mnogo značilo,što mi je reklo da nisam pogrešila u vaspitanju svoje dece ,bar do sada.
I reći ću jos samo ovo ,pošto je kompletan tekst konfuzan.Razmisljam često o tome koliko dece trpi zlostavljanje od strane svojih roditelja i smatra da je to normalan način života? Postavljam često sebi to pitanje.Odgovor nemam ,ali na pitanje kakvi će ljudi postati iz takve sredine imam.Da li će znati da razgovaraju i mirno reše konflikte.Naravno da neće,jer nije imao ko da ih nauči.Naučili su da rešavaju svaki problem batinama i oni za drugo ne znaju.Kakav čovek ce postati od takvog deteta,osim agresivan, spreman na na tuču u svakom trenutku.A kakva će njegova ili njena deca da budu???Pa eto agonija se nastavlja.Jos uvek spavamo,ne želimo da promenimo u našim životima nista što bi moglo da promeni možda i našu bližu okolinu, a samim tim promenili bi indirektno stvari sa kojima nemamo dodirnih tačaka.I sad odoh predaleko,ali sve je povezano.Vaspitanje kreće iz kuće deteta,i ne može meni komšija ili učitelj da da bude kriv za nešto što je moje dete uradilo,ili što moje dete ne zna,što je bezobrazno,psuje,tuče se.
Trebali bi da stavimo prst na čelo i DOK NAŠI ANDJELI SPAVAJU da razmišljamo o svom ponašanju prema našim bližjima.
U jednom trenutku sam bila optužena da svoje dete guram u svoj neostvareni san.Pa nije tako .Moj san nije bio nikad da pevam ili igram ,da mi to bude posao kojim ću da se bavim u životu.Moje dete je rodjeno za to,drugo je nadareno za slikanje...moje umetničke dušice.I sta ja sad treba da radim .Da guram dete u nešto što ne želi ili ne voli,zbog toga što to tako treba....neko reko...NE uradicu sve da moji ANDJELI budu ono sto žele da budu u životu,pomoćiću im koliko mogu,jer jedini je to način da postanu pošteni i čestiti ljudi ,bez zavisti i ljubomore.Jedino je to način da spoznajući sebe onakve kakvi su bez lažnih shvatanja i ubedjenja postanu i ostanu ono sto jesu i tako budu ispunjene duše.
I sad sam otisla na ko zna koju temu,ali sve ovo je povezano na neki način.Zato vas molim
...RAZMIŠLJAJTE DOK ANDJELI SPAVAJU.....
Večeras za vas vaša Molesti A' Mejz...malo drugačija
Нема коментара:
Постави коментар