И  ево ме опет...Док чекам поштара да не дангубим јер не могу да тренутно радим било шта друго,размишљам  о нечему па чисто да бацим на папир.Наиме ћерка ми ове године пуни 14 година .Незгодне године ,пубертет,одрастање велике промене у свему..Више није мала девојчица ,полако али сигурно из мале девојчице одраста у могу са правом да кажем једну лепу девојку..Али то је само за око...До скоро се нисам плашила ничега,али сад ме хвата страх све више .Највише ме мучи питање како да заштитим своје дете које није искварено јер није имала од кога да научи да буде таква , од свега оног што је чека напољу.

   Знате и сами какво је ненормално време дошло ,свет се претворио у место где влада новац , неморал ,криминал,а свега тога је превише око нас .Сваки дан неко нестане,бива убијен ,или умре од дроге.Зато не читам новине .Диже ми се коса на глави кад видим да је неко покушао да силује неко дете или јесте,кад друг убије друга због глупости...У шта смо се претворили..Па и животиње штите једна другу.Размишљам о томе како да јој помогнем да се снађе у том лудом свету ,али да се опет ја не мешам много у то..Разговором наравно али нисам ја увек уз њу.

  Питала ме је једном да ли је у реду да излази по кафићима јер неке њене другарице излазе.Мој одговор је био да мислим да још није време да се завлачи по кафићима ,али да не могу то да јој забраним ,јер ја не знам да ли ће кад изађе у град да оде негде.Може да ме слаже ,па и ја сам то радила...Ако јoј забраним могу да изгубим поверење које има у мене,али ме теши да у граду сви знају ко је она и да ће у случају да уради нешто што не треба да реагују онако како бих и ја ...За уво и да пошаљу кући или можда да ме позову.

    Онда се потегло питање о момцима,и разлици у годинама.Разговор о другарици и њеном момку који има 22 године ,наравно питање шта ја мислим о томе али да не причам ником...Као и обично,дођем јој као дневник у који салива све своје мисли и осећања .Шта рећи на то.По закону је кажњиво .У остало да ли би један момак од 22 године само шетао са девојчицом или девојком од 14 ? Питање за размишљање...Постоје вероватно они који постују жене онако како треба да се поштује и који не мисле о њима као да су ствар,али су ретки .Ја знам пар  њих за  које јој реч не бих рекла јер их одлично познајем и знам да би је чували као мало воде на длану.Али колико је то опет добро.Сви ми имамо своје потребе а момак од 22 их итекеко има...Добро сам је раздрмала са тим одговором и натерала је на размишљање.

   Десило ми се једном да сам разговарал са мужем који је био на путу ,било је око 22.00 часа .Кад сам рекла да је у граду кренула је ненормална салва вриштања и хистерисања ...Чак ми је рекао да се спремим и одем до града да видим где је...Колико ненормалан човек . Па то бих могла да урадим само једном ,још ако ме види готово је,изгубила бих сво поверење које тренутно имам.

    Нисам уопште у винклу шта да радим.Воли да се дружи ,шашава је за 10 и мислим да неће лоше да прође у животу јер јој стално причам о својим грешкама и надам се да ће у њену чупу да уђе и остане бар нешто од тога. Не могу да будем посесивна и држим је уз себе ,мора много пута сама да падне да би научила како да се подигне кад никога нема .И опет се плашим...Јаче је од мене,јер знам како сам ја падала и како сам устајала  али било је другачије време.

    Мој циљ у животу је да од ње направим особу која ће чврсто да стоји на својим ногама,која ће да зна да каже оно што мисли ,па макар то било и против целог света ,али да зна да брани своје ставове. У једном разговору са пријатељицама дошли смо на тему трудноће. Ја сам имала  врло лоше искуство ,и дан данас се кајем због неких ствари које сам урадила у животу, али никад свом детету нећу да урадим оно што су мени.Дакле разговор је био  о удаји ,трудноћи и данашњем времену.Мој коментар је тада оставио све без текста.Став који имам о удаји је ...НЕ МОРА ако не жели ,неће  или се десе неке непредвиђене ствари чак иако остане трудна. Има мене за било какву помоћ у животу,па иако остане трудна и не жели да се уда,ту сам .Та изјава је оставила моје пријатељице без текста. А ја вас сад питам ,да ли сам нешто погрешно рекла.Мислим да је најбољи начин да од детета направите неког  ко чврсто стоји на земљи тај да му покажете да какво год да је , колико год да погреши има где да се врати, има подршку и љубав у сваком тренутку и има неког  ко увек стоји иза и чува леђа .Ја то никад нисам имала ...Осим критике и понижавања никад ништа.Осуда је увек била на првом месту..

      И опет кажем не знам колико сам у праву, али мислим да је најбитније да детету покажете да је оно за вас увек на првом месту, да може да вам се повери ,чак и за најгоре могуће ствари које су се десиле ,и да сте увек уз њега ма шта да се деси.

     Драги моји ..Морала сам мало да вас удавим са овим , јер ме много гуши..Страх ме је некад и да размишљам о томе ,а некад је добро да се то избаци из себе па макар и на папир,једино тако човек може да се суочи са свим.
                   Размишљајте о томе док анђели спавају...

                                                    Заувек ваша
                                                  Молести